Duže od dve decenije, Vaš lekar.
facebooktwitterlinkedinskype
pinBraničevska 12a, Beograd
phone-icon011 3443781, 065 3443781, 069 3443781, 060 3443781
phone-icon011 3089187, 011 3089186, fax: 011 3086221
Bookmark and Share
 
Aritmija je stanje kada postoji poremećaj u brzini i ritmu rada srca. Srce može da radi brže ili sporije nego što je uobičajeno, a može i nepravilnim ritmom. Ubrzan srčani rad se naziva tahikardija, a usporen bradikardija.
Većina aritmija su bezopasne, ali postoje i one koje su veoma ozbiljne, moraju se na vreme otkriti i kontrolisati.  

SPROVODNI SISTEM SRCA

Električni impulsi u srcu dovode do kontrakcije srčanog mišića. Impulsi se stvaraju u desnoj pretkomori u SA čvoru koji se naziva i „prirodni pacemaker srca“. Nadražaj se dalje prenosi do AV čvora koji se nalazi u donjem delu desne pretkomore, u kom se impulsi usporavaju pre nego što uđu u komore, a zatim kroz tzv.Hisov snop do Purkinjeovih vlakana. Usporavanje nadražaja u AV čvoru je značajno jer omogućava da se pretkomore i komore kontrahuju u različito vreme. Ovi putevi sprovode nadražaje do mišića komora i izazivaju njihovu kontrakciju, što omogućava ispumpavanje krvi iz srca u ostale delove tela. Svaki poremećaj u različitim nivoima oštećenja dovodi do različitih promena u ritmu i brzini rada srca.
Srce može raditi ubrzano ili usporeno zbog poremećaja u organizmu koji nisu primarno na srcu, zbog bubrežnih bolesti ili metaboličkih, ali i zbog svojih razloga. 
Tahikardija je ubrzan srčani ritam – frekvenca preko 100/minuti, ritam može biti pravilan ili ne (tahiaritmija).
Bradikardija je usporen srčani ritam kada je frekvenca ispod 40/minuti.
Srčani blokovi – su pauze u provodjenju srčanog ritma i mogu biti različitog stepena., kada se nadražaji jedan ili više njih ne prenose iz pretkomora u komore.
Da bi se postavila dijagnoza aritmija pored ekg-a potrebno je da se uradi i 24h holter ekga, a ako je potrebno dalje se radi i elektrofiziološko ispitivanje.
Elektrofiziološka dijagnoza je najpreciznija metoda za snimanje i postavljanje dijagnoze aritmija. Elektrofiziološko ispitivanje vrši elektrofiziolog, kardiolog koji je specijalizovan za aritmije srca, u laboratoriji za elektrofiziologiju. Pod kontrolom rentgena ubacuje se kateter preko periferne vene do srca. Snimaju se električni signali radi procene električne funkcije srca. Programiranom električnom stimulacijom izazivaju se aritmije i određuje njihova priroda i lokalizacija. U toku ovog ispitivanja procenjuje se potreba za ugradnjom pacemakera ili kardioverter defibrilatora, a ako je potrebno, može se uraditi i ablacija. Ako je već započeta antiaritmijska medikamentozna terapija, elektrofiziološkim ispitivanjem se može dokazati koliko terapija može zaštititi pacijenta od težih aritmija. Ova ispitivanja se rade na specijalizovanim klinikama tercijarnog nivoa. 
Glaukom je hronična bolestkoju karaktrišu: povišen očni pritisak,oštećenje nervnih vlakana očnog živcai ispadi u vidnom polju. Povišen očni pritisak je najznačajniji faktor rizika za nastanak bolesti na koji se jedino u terapijom može uticati.

Normalne vrednosti očnog pritiska se krecu od 10 do 21 mmhg. On je regulisan ravnotežom između sekrecije i oticanja očne vodice. Povišen očni pritisak mehanički napada najslabiju tačku - optički  nerv, što ima za posledicu najpre gubitak perfernog vida koji napreduje ka centru do konačnog  slepila.

Procenjuje se da od glaukoma boluje oko 66 miliona ljudi. On je drugi vodeći razlog slepila nakon katarakte u nerazvijenim i senilne degeneracije makule u razvijenim zemljama.

Najšire je prihvaćena podela glaukoma na: primarni, sekundarni i kongenitalni glaukom. Primarni glaukom je bolest otežanog oticanja očne vodice kroz sistem komornog ugla. Sekundarni je posledica nekog oboljenja oka, dok kongenitalni glaukom nastaje kao posledica anomalnog razvoja komornog ugla.

Primarni glaukom se deli na glaukom otvorenog ugla/glaucoma simplex/, glaukom zatvornog ugla/glaucoma angulare/ i mešoviti glaukom /glaucoma mixtum/kod koga postoje znaci i jednog i drugog.

Simplex glaukom se odlikuje siromašnom i nespecifičnom subjektivnom simptomatologijom, kao što su: povremene glavobolje, osećaj pritiska u očima, zamor pri radu, sve dok se ne javi značajan gubitak vidnog polja.

Ukoliko ste straiji od 40 god. imate u porodici nekog ko boluje od glaukoma, uz to ste miop, imate hipertenziju, hipotenziju, aterosklerozu ili dijabetes mellitus, spadate u rizičnu grupu za razvoj glaukoma. Posetitie svog očnog lekara obavezno jednom godišnje!

Glaukomzatvorenog ugla nastaje zbog bloka u oticanju očne vodice kroz trabekularnu mrežu komornog ugla. Može biti akutni i hronični. Akutni napad odlikuju: jak bol praćen mučninom, glavoboljom, zamagljenjem vida, haloom oko izvora svetla, crveno nadraženo oko sa umereno  proširenom zenicom. Kod hroničnog glaukoma zatvorenog ugla dolazi do postepenog zatvaranja ugla i porasta očnog pritiska bez ispoljavanja kliničke slike akutnog glaukoma. 

Okularna hipertenzija generalno nastaje bez promena u vidnom polju, optičkom disku ili retinalnom sloju nervnih vlakana.

Normotenzivni glaukom je oštećenje očnog živca nastalo kod osoba sa normalnim ili sniženim očnim  pritiskom, manjim od 21 mm. 

Povišen očni pritisak se često otkrije pri rutinskom oftalmološkom pregledu za korekciju. Ispitivanje u smislu glaukoma započinje pregledom očnog dna i procenom udubljenja, zapravo ekskavacije glaveočnog nerva.Za potvrdu dijagnoze glaukoma potrebna su dodatna funkcionalna ispitivanja koja obuhvataju: ispitivanje vidnog polja /KVP/, skener očnog živca i sloja nervnih vlakana /HRT i OCT/. Dnevna oscilacija očnog pritiska i debljina rožnajče su bitni parametri za konačnu dijagnozu glaukoma.

Osnovni cilj terapije glaukoma je da se očuva kvalitet života. Lečenje treba prilagoditi individualno,  zavisno od tipa glaukoma i stadijuma bolesti. Inicijalna terapija je medikamentozna.

Medikamenti-kapi deluju na smanjenje produkcije očne vodice ili na njeno olakšano oticanje. Ukoliko  se kapima ne može da postigne ciljani očni pritisakbolest pokazuje napredovanje ili se radi o lošoj saradnji pacijenta. Moguće je lasersko ili hiruško lečenje glaukoma.

Glaukom je poznat kao tihi kradljivac vida koji se ne može sprečiti, ali se ranom dijagnozom, pravovrenom,adekvatnom terapijom i redovnim praćenjem može kontrolisati i time odložiti gubitak vida!

Dr. Verica Jovanović
oftalmolog




 

Kašalj je zaštitni mehanizam pomoću koga telo odstranjuje strana tela  i sluz iz pluća i gornjih disajnih puteva. Kašalj je simptom, ne i oboljenje ,najčešće respiratornog sistema. Akutan, naglo nastao kašalj je najčešće  posledica virusnih i bakterijskih zapaljenja disajnih puteva kao i udisanja stranih tela. Tokom kašlja, vazduh se iz pluća izbacuje brzinom vecom od 130 km na čas.

Suvi kašalj se jos naziva i nadražajni ili neproduktivni. On nastaje kao rezultat direktog oštećenja gornjih disajnih puteva i njihove iritacije. Mnogobrojni su uzroci i to: virusne i bakterijske infekcije, alergije, izloženost prašini, isparenjima i hemikalijama. Takodje može biti simptom blagog oblika astme ili nekog drugog oboljenja pluća kao sto je tumor, zapaljenje pluća, tuberkuloza i sl. Neki lekovi kao sto su lekovi za lečenje povišenog krvnog pritiska / ACE inhibitori/ mogu da uzrokuju pojavu suvog kašlja.

PRODUKLTIVNI /ZRELI/ KAŠALJ podrazumava lakse iskašljavanje sekreta koji je nastao slivanjem  iz gornjih disajnih puteva ili pak vodi poreklo iz pluća. Ovakav kašalj najčešće ne treba suzbijati  jer olakšava odstranjivanje sluzi i nečistoća iz disajnih puteva.

Najčešći uzroci produktivnog kašlja su: bakterijska i virusna oboljenja gornjih disajnihn puteva, nosa i sinusa. Upala pluća ,i bronhija, hronične plućne bolesti kao što je pogorsanje hroničnog bronhitisa, dovode do produktivnog često gnojavog iskašljavanja.

Refluks želudačne kiseline /GERB/ kada se kiseli želudačni sadržaj vraća u jednjak takodje je uzročnikom kašlja kao i pušenje sto je znak oštećenja pluća, grla i jednjaka. Neretko je suvi kasalj i psihogene prorode / tik/ Kašalj se smatra jednim od najčešćih simptoma mnogih oboljenja i nije normalna pojava što često misle pušaci govoreći o pušačkom kašlju na koji su godinama navikli. Time nas sopstveni organizam upozorava da se sa njim nešto dešava loše.

UKOLIKO KAŠALJ TRAJE DUŽE OD  DVE NEDELJE , POTREBNO JE OBRATITI SE LEKARU JER ORGANIZAM SIGNALIZIRA DA JE U PITANJU NEŠTO OZBILJNIJE. TADA JE NEOPHODNO OTKRITI PRAVI UZROK I OTKONITI GA.

Prim dr Jelena Zdravković, specijalista za plucne bolesti

Vrtoglavica upozorava na mnoge bolesti

8Vrtoglavica  nije bolest sama po sebi, već samo simptom koji ukazuje na neki poremećaj ili oboljenje u organizmu. Lekarima često nije lako da brzo otkriju šta je zapravo dovelo do vrtoglavice jer ona može da se javi kao posledica čak 70 različitih poremećaja. Pacijent prvo treba da se javi svom izabranom lekaru, koji će ga nakon pregleda i razgovora uputiti ili otorinolaringologu ili neurologu. Dalja dijagnostika podrazumeva laboratorijske analize krvi, pregled interniste i oftalmolog,Dopler krvnih sudova vrata, rentgensko snimanje vratnog dela kičme, skener ili magnetna rezonanca glave rade se po indikacijama  specijaliste neurologa ili otorinolaringologa.
Uzročnici vrtoglavice mogu da budu centralni i periferni.


 Periferni uzroci su bezazleniji, mnogo češći i uglavnom su vezani za poremećaje u unutrašnjem uhu. Do njih najčešće dolazi usled kupulolitijaze/kanalikolitijaze/ ili benigne pozicione vrtoglavice koja je, kao što i njen naziv govori, bezazlena i prouzrokovana naglim pokretima glave, obično zabacivanjem. Ona se uspešno leči repozicionim manevrom, stručnim okretanjem pacijenta i njegove glave. Druge vrtoglavice perifernog porekla tretiraju se lekovima za poboljšanje cirkulacije unutrašnjeg uha i adaptacionim vežbama. U najređim slučajevima, kada je kvalitet života pacijenta toliko oslabljen, a konzervativna terapija ne daje uspeha, pribegava se hirurškom lečenju.           

Osim benignih uzročnika, perifernu vrtoglavicu izazivaju i  zapaljenje živca za ravnotežu, koje je uglavnom virusno. Meniereova bolest unutrašnjeg uha, kada vrtoglavicu prate mučnina, povraćanje, zujanje u ušima i oslabljen sluh.. Kako bi se utvrdilo da li je vrtoglavica perifernog porekla, obično se radi ispitivanje sluha, timpanometrija, audiometrija i kalorijski test, koji pacijenti doživljavaju kao neprijatnu, ali  zapravo vrlo pouzdanu dijagnostičku proceduru.

Centralni uzročnici vrtoglavice čine drugu grupu izazivača, i potiču iz mozga.
 Živci koji dovode impulse iz centra za ravnotežu unutrašnjeg uha završavaju u jedrima moždanog stabla. Osim moždanog stabla, za ravnotežu je zadužen i mali mozak i duboki senzibilitet ekstremiteta, čija je funkcija da regulišu primljene signale. U osećaju ravnoteže učestvuje i vid. Smanjenje dovoda krvi u bilo koji od ovih sistema dovodi do vrtoglavice koja je praćena i drugim simptomima.  Najčešći centralni uzročnici vrtoglavice sui: moždani udar, multipla skleroza, tumor zadnje lobanjske jame, traume, trovanje pojedinim supstancama, kao što su alkohol, sedativi.
 Zbog aterosklerotično suženih krvnih sudova u vratu, u uslovima slabijeg protoka krvi, često se događa da mozak privremeno ostane bez dovoljno kiseonika, što se može manifestovati vrtoglavicom koja je najčešće praćena i poremećajem u sluhu, vidu, govoru, pokretima ili senzibilitetu. Vrtoglavica može da bude simptom koji prati migrenu, epilepsiju, zapaljenje moždanica i mozga.


Prim. Dr Branislav Leštanin,spec ORL, audiolog 

Šarlah (scarlatina) je dečija osipna groznica praćena anginom (upalom grla) i pojavom ospe po koži. Ovo oboljenje je često u vrtićima i školama u kolektivima u kojima borave deca. Izaziva ga bakterija Beta hemolitički streptokok. Širi se kapljičnim putem – kijanjem, kašljanjem, prljavim rukama, a prvi simptomi se javljaju izmedju trećeg i desetog dana od kada je dete zaraženo.Oboljenje se karakteriše visokom telesnom temperaturom, jakim bolom u grlu i sitno zrnastom ospom po celom telu. Tu su još neki znaci bolesti koji pedijatru odmah otkriju da je u pitanju šarlah. U postavljanju tačne dijagnoze pomažu i i krvna slika i bris grla. Šarlah se leči antibioticima ali njihovu upotrebu mora prepisati pedijatar. Lečenje traje deset dana. Zbog svega ovoga, sa prvim znacima bolesti uvek se treba javiti pedijatru

 

Dr Vesna Jovičić

Pedijatar

Poliklinika MEDIKOM

ORL.pngdermatovenerologija.pngendokrinologija.pngfizikalna.pnggastroenterologija.pngginekologija.pngkardiologija.pnglaboratorija.pngnefrologija.pngoftalmologija.pngpedijatrija.pngpulmologija.pngradiologija.pngreumatologija.pngORL.pngdermatovenerologija.pngendokrinologija.pngfizikalna.pnggastroenterologija.pngginekologija.pngkardiologija.pnglaboratorija.pngnefrologija.pngoftalmologija.pngpedijatrija.pngpulmologija.pngradiologija.pngreumatologija.png
Da li želite da zakažete?

© 2015 medikompoliklinika.com. All rights reserved | HealthCare+ by webunderdog

Razvoj internet prezentacije - Arin d.o.o.