Infekcije i upale disajnih puteva zahvataju sve starosne grupe ljudi. Najčešće se javljalju u jesen i u zimu, tj. u periodu sa hladnim vremenom. Infekcije disajnih puteva su najčešče virusne prirode. Upale su tipa prehlade ili gripa. Veoma retko su infekicje bakterijske i one obično bivaju sekundarne, tj. nadovezuju se na primarno pomenute virusne infekicje. Dosta virusa izaziva prehlade, odnosno infekicje i upale gornjih disajnih puteva. Najčešće su to, takozvani rinovirusi. S obzirom da ih ima dosta, da nema specifičnog lečenja, i nisu opasni po pacijenta, to se oni i ne ispituju nego se dijagnoze postavljaju klinički. Kod gripoznih infekicja je slična situacija. Grip izazivaju pre svega virusi gripa (Influenza virusi A i B), ali sličnu kliničku sliku imaju i drugi virusi. S toga se i kod gripa rutinski ne istražuju virusi, sem u svrhu epidemiološkog ispitivanja koja pomaže kliničarima da u stanjima epidemija lakše daju kliničku dijagnozu gripa. Intersantno je da novi virus, koji već 3 godine hara svetom, korona virus ili tačnije SARS CoV2 virus, može imitirati i prehladu ali i gripozno stanje. Obzirom da virus, naročito u određenoj i starijoj populaciji može preći u opasno stanje COVID 19, to nam je pojava ovog virusa malo otežala dijagnostiku u kliničkoj praksi.
Kako sam napomenuo, virusne infekicje disajnih puteva češče su u periodu hladnijeg vremena, posebno u naglim prelazima toplo-hladno. Postavlja se pitanje zašto je to tako. Znamo da je inflamacija (upala), i da su simptomi inflamacije disajnih puteva u korelaciji odnosa agresivnosti i brojnosti agresora (virusa ili bakterija) s jedne strane i imunološkog, odnosno odbrambenog sistema organizma sa druge strane. Hladno vreme remeti ovaj odnos, ovu ravnotežu u korist pre svega virusa. Virus bolje opstaje tokom hladnog vremena nego u toplijem. Ljudi i deca više borave u zatvorenim prostorijama zimi nego leti. Istovremeno, hladno vreme malo parališe i sputava naše odbrambene snage dejstvujući pre svega preko kompromitovanja adekvatne cirkulacije. Nezavisno od navedenih bioloških aspekata infekicja disajnih puteva u hladnijim danima, ne mogu, a da ne spomenem i socijalno-kulturološki aspekt širenja respiratornih infekcija. Ne poznavanje, odnosno, neinformisanost stanovništva, dovodi do lakšeg širenja respiratornih infekicja. Nemanje svesti a ni savesti da treba druge čuvati, ljudi ne poštuju osnovna pravila ponašanja u respiratornim bolestima, a to su samoizolacija i adekvatna tehnika kašljanja, tj prikrivanjem usta pri kašljanju. Ili ako to i rade, onda se kašlje u otvoren dlan, nakon čega se niti peru ruke niti se izbegava rukovanje sa priljateljima i poznanicima. Pominjem pre svega kašalj, jer se tim aktom najlakše i najčešče prenosi infektivni agens sa jednog na drugog čoveka. Naravno, od značaja su i dužina trajanja kontakta sa obolelom osobom. Takođe, kada govorimo o socijalno – kulturološkom aspektu prevencije, neizostavno se mora pomenuti i potreba da se svest građana podigne na viši nivo u odnosu na ove probleme. Naime, ukoliko se ne osećaju dobro ili imaju neke simptome bolesti, ljudi moraju biti samosvesni svojih tegoba i opasnosti ugrožavanja drugih osoba te i obaveze da svoje aktivnosti usklade sa stanjem.U navedenim situacijama bi morali sami da reaguju, samosprečavajući viđenje i druženje sa drugim ljudima, pogotovo malom decom i starim osobama. Nije lako propustiti važna dešavanja, slave, svadbe, rođendane, lepo druženje i razne druge manifestacije, ali život neće stati i mnogo uticati na nas, ako neka pomenuta dešavanja propustimo u korist sopstvenog i sveopšteg zdravlja. Pored gore rečenog preventivnog ponašanja, treba obratiti pažnju da u hladnijim periodima godine primenimo i druge preventivne mere. U tom kontekstu ću spomenuti adekvatno oblačenje i adekvatnu ishranu.
Govoreći o adekvatnom oblačenju, pre svega se misli na toplu obuću ali i toplu garderobu u celini. Više godina unazad, naročito među mlađom populacijom prisutna je kulturološka osobina neadekvatnog zimskog oblačenja. Modni trendovi ogoljenih stomaka, mini suknjica, otkopčanih kaputa, pocepanih farmerki i slično su često prisutani među našom omladinom. Takva vrsta odevanja bi ipak bila prihvatljivija za neke toplije dane. Sa druge strane, treba istaći, da iako hladno vreme može biti “otežavajuća okolnost”, ne treba izbegavati šetnje i odlaske u prirodu po hladnom vremenu, kiši a naročito snegu. Uz adekvatnu obuću i odeću čist vazduh koji priroda pruža će samo ojačati naš imunološki sistem. Vreme provedeno u prirodi dokazano ima blagotvorane efekte na fizičko i psihičko stanje čoveka.
Adekvatna ishrana, podrazumeva kaloričniju ishranu, sa više masti nego u drugim periodima godine, uz čajeve sa limunom, ali i obaveznim konzumiranjem D3 vitamin. Masti su dobar energetski izvor u zimskom periodu, naročito za osobe čije je aktivnost pojačana, kao što su sportisti, amaterski ili profesionalni. Topli čajevi sa limunom su stara, oprobana i korisna preventivna mera poboljšanja opšteg imuniteta. Od svih suplemenata , kojih je na tržištu sve više, Vitamin D3 je izuzetno važan za naš imunolški sistem (i druge sisteme kao što je npr. koštani). Kako mi taj vitamin nismo u mogućnosti da sintetišemo bez sunčeve svetlosti, koje zimi i u hladnim vremenima nema dovoljno, to bi isti trebalo konzumirati u svim dobima stanovništva, posebno kod dece u razvoju.
Nastaviće se…
dr Goran Pavlović, Vaš pedijatar
