Civilizacijske tekovine donose nove društvene odnose, nove benefite u medicini, naročito u tehničkom smislu, ali donose i nove bolesti za koje, i o kojim se malo zna. Pomenuću samo jednu, koja u poslednje vreme sve više napada malu decu, iako se javlja u raznim stepenima i kod odraslih. To je eozinofilni ezofagitis. O tom entitetu ću uskoro pisati. Takođe se smatra da mikorplastika ima udela i u patogenezi Alchajmerove bolesti starijih ljudi, ali pisanje o tome bih ostavio da adekvatniji lekari pričaju i pišu.
Plastika je već dugo vremena u celom svetu industrijsko čedo. Jeftina i masovna prozivodnja, te pojednostavljenje procesa distribucije robe, je karakteristika upotrebe plastike kao ambalaže za većinu industriskih prozivoda danas, kod nas i vaskolikom svetu. U medicinskim krugovima se uveliko počinje pričati o takozvanoj mikroplastici koju konzumiramo i koja se pojavljuje svuda u našem organizmu ( krvi, mozgu, jetri, testisima i drugde ), izazivajući mnoge imunološke bolesti (a jednu već pomenuh gore u tekstu). E, sada se postaje pitanje prevencije. U imunologiji i alergologiji glavni lek je IZBEGNI ONO ŠTO TI SMETA. Po tome, mi treba da izbegnemo plastiku. Ali se postavlja pitanje: Možemo li mi to danas učiniti ? Odgovor je lak. VEOMA TEŠKO. Veoma teško je u potpunosti skloniti plastiku iz našeg okruženja. Ali delimično, tamo gde još ima zamena, to možemo uraditi. Krenimo od rođenja. Moj savet je vratiti se na staklene flašice. Majkama se savetuje vraćanje davanja mleka bebcima u staklenim a ne plastičnim flašicama. Smanjenje kupovne hrane je od dvostruke koristi. Izbegava se plastična ambalaža, a i domaća kuhinja je uvek
zdravija od industrijske.
Ostalima, deci i odraslima se savetuje da leti vodu čuvaju u staklenim flašama i da koriste što je manje moguće plastične flaše , samo kad je to neophodno, na primer na putovanjima.
Plastična ambalaža za vodu i raznorazne sokove su najprijemčivija i najraširenija plastika. Pogotovu je verovatno opasno dug boravak vode i sokova u plastičnim flašama na skladištima na suncu.
U zaključku samo mogu da kažem: RODITELJI, ŠTO MANJE PRIMENJUJTE PLASTIČNU AMBALAŽU I INDUSTRIJSKU ISHRANU.

Jeste teško, ali se čovek na sve navikne.

Rastemo i živimo zdravo!

dr Goran Pavlović, Vaš pedijatar

Comments are disabled.