Aritmija je stanje kada postoji poremećaj u brzini i ritmu rada srca. Srce može da radi brže ili sporije nego što je uobičajeno, a može i nepravilnim ritmom. Ubrzan srčani rad se naziva tahikardija, a usporen bradikardija.
Većina aritmija su bezopasne, ali postoje i one koje su veoma ozbiljne, moraju se na vreme otkriti i kontrolisati.
SPROVODNI SISTEM SRCA
Električni impulsi u srcu dovode do kontrakcije srčanog mišića. Impulsi se stvaraju u desnoj pretkomori u SA čvoru koji se naziva i „prirodni pacemaker srca“. Nadražaj se dalje prenosi do AV čvora koji se nalazi u donjem delu desne pretkomore, u kom se impulsi usporavaju pre nego što uđu u komore, a zatim kroz tzv.Hisov snop do Purkinjeovih vlakana. Usporavanje nadražaja u AV čvoru je značajno jer omogućava da se pretkomore i komore kontrahuju u različito vreme. Ovi putevi sprovode nadražaje do mišića komora i izazivaju njihovu kontrakciju, što omogućava ispumpavanje krvi iz srca u ostale delove tela. Svaki poremećaj u različitim nivoima oštećenja dovodi do različitih promena u ritmu i brzini rada srca.
Srce može raditi ubrzano ili usporeno zbog poremećaja u organizmu koji nisu primarno na srcu, zbog bubrežnih bolesti ili metaboličkih, ali i zbog svojih razloga.
Tahikardija je ubrzan srčani ritam – frekvenca preko 100/minuti, ritam može biti pravilan ili ne (tahiaritmija).
Bradikardija je usporen srčani ritam kada je frekvenca ispod 40/minuti.
Srčani blokovi – su pauze u provodjenju srčanog ritma i mogu biti različitog stepena., kada se nadražaji jedan ili više njih ne prenose iz pretkomora u komore.
Da bi se postavila dijagnoza aritmija pored ekg-a potrebno je da se uradi i 24h holter ekga, a ako je potrebno dalje se radi i elektrofiziološko ispitivanje.
Elektrofiziološka dijagnoza je najpreciznija metoda za snimanje i postavljanje dijagnoze aritmija. Elektrofiziološko ispitivanje vrši elektrofiziolog, kardiolog koji je specijalizovan za aritmije srca, u laboratoriji za elektrofiziologiju. Pod kontrolom rentgena ubacuje se kateter preko periferne vene do srca. Snimaju se električni signali radi procene električne funkcije srca. Programiranom električnom stimulacijom izazivaju se aritmije i određuje njihova priroda i lokalizacija. U toku ovog ispitivanja procenjuje se potreba za ugradnjom pacemakera ili kardioverter defibrilatora, a ako je potrebno, može se uraditi i ablacija. Ako je već započeta antiaritmijska medikamentozna terapija, elektrofiziološkim ispitivanjem se može dokazati koliko terapija može zaštititi pacijenta od težih aritmija. Ova ispitivanja se rade na specijalizovanim klinikama tercijarnog nivoa.
