Mržnja je jedno od osnovnih psiholoških stanja ili emocija kod čoveka. Ako je kratkotrajna, može se posmatrati kao emocija, ali ukoliko traje duže, prerasta u stanje koje oblikuje ličnost.
O mržnji su pisali mnogi poznati mislioci. Pomenuću samo dvojicu – Aristotela i Sigmunda Frojda. Za Aristotela, mržnja je želja da se objekat mržnje uništi, i smatrao ju je neizlečivom ljudskom osobinom. Frojd je posmatrao mržnju kao reakciju Ega koji želi da uništi izvor svog neuspeha ili nesreće, i povezivao je sa instinktom samoodržanja. Danas možemo reći da u osnovi svake mržnje leži neki oblik frustracije.
Mržnja može biti usmerena ka osobi, ideji, naciji, rasi ili čak stvari. Objekat mržnje neretko i nije svestan da je postao njen predmet. Iako je mržnja često lična, ona može biti i kolektivna. Nekada su se kolektivne mržnje širile usmenim putem – „od usta do usta“. Kasnije su značajnu ulogu u tome preuzeli mediji: prvo štampa, zatim radio i televizija. Danas, najbrže i najefikasnije širenje mržnje vrši se putem društvenih mreža. Uticaj digitalnih platformi na širenje mržnje je posebna tema i zaslužuje zaseban tekst. Mržnja ima dve velike negativne posledice, koje je svrstavaju u destruktivne emocije i stanja. Prvo, šteti samom nosiocu mržnje, psihički i fizički. Psihološki, mrzitelj postaje napet, razdražljiv, nesanica je česta pojava, a neretko je neprijatan čak i svojim istomišljenicima. Fizički, hronično stanje stresa izazvano mržnjom može doprineti razvoju autoimunih bolesti, kardiovaskularnih problema, pa čak i kancera.
Drugo, mržnja ima tendenciju da preraste u akciju. Ona se može manifestovati verbalno, fizički, a ponekad vodi i ka zločinu.
Postavlja se pitanje – da li je moguće izlečiti mržnju? Za razliku od Aristotela, ja verujem da jeste. Vreme je jedan od najjačih saveznika u borbi protiv mržnje. Vremenom, možemo doživeti razočaranje u ideju koja nas je podstakla da mrzimo, promeniti pogled na situaciju, pa čak i na osobu prema kojoj smo osećali mržnju. Ovo predstavlja oblik samoizlečenja – redak, ali moguć.
Priroda, fizički rad, učenje, čitanje, slušanje muzike – sve to može doprineti unutrašnjem miru. Ipak, ljubav ostaje najjače oružje protiv mržnje. Ljubav porodice, prijatelja, ili zaljubljenost u drugu osobu – može nas osloboditi mržnje i otvoriti vrata izlečenja.
dr Goran Pavlović, Vaš pedijatar
