Proleće je već uveliko došlo i alergičari počinju sa svojim mukama. Najčešće su to alergijske kijavice, koje muče ali nisu opasne. Međutim, manji broj dece i odraslih ima i tegobe sa disanjem tj astma tegobe.
E sada, da vidimo šta je to uopšte astma? Da li se nje treba bojati?
Astma označava svako višestruko teško ili otežano disanje. Kod odraslih postoji i srčana i bronhijalna astma, zavisno od uzroka kako i samo ime kaže. Kod dece, hvala Bogu, radi se samo o bronhijalnoj astmi, jer dečija srca su zdrava ( sem urođenih srčanih mana, ali je to druga tema).
S toga je pedijatrima znantno lakše da dijagnostikju bolest, tj. da nekim disajnim tegobama daju dijagnozu asthma bronchiale.
Rekoh astma označava više puta otežano disanje, obično praćeno škripanjem i sviranjem u grudima, uvlačenjem međurebarnog mekog tkiva pri disanju i pomeranju rebarca pri disanju. Što je dete mlađe to su simptomi vidljiviji i alarmantniji. Međutim kod starije dece ili odraslih, astma može biti ispoljena i smao upornim kašljanjem, ili pak zamorom i kašljanjem.
Kao što se vidi iz do sada rečenog, astma može biti blaga ali i veoma teška. Može biti alergijska i nealergijska.
U svakom slučaju dijagnoza je klinička, a sve ostale analize nam služe samo radi svrstavanja dijagnoze u neku od ovih osnovnih grupa što nam pomaže kako u prognozi tako i u odlučivanju za primenu određene terapije.
Da se vratimo proleću i alergijama.
Za razliku od malog deteta, astma kod većeg deteta je skoro uvek alergijska i najčešće se javlja u proleće, iako može biti prisutna bilo kada u kraćem ili dužem periodu. U prilog dijagnozi alergijske astme nam govori nekoliko činjenica, pre svega uzrast deteta, pridružena aelrgijska kijavica ili prisutan ekcem. U sumnjivim slučajevima od korisiti su i kožne probe na inhalacione alergene ili još bolje određivanje ukupnog i specifičnog alergijskog IgE imunoglobulina koje nužno zahteva vađenje krvi iz vene što nekoj deci i nije baš prijatno. Najčešči alergeni koji provociraju disajne tegobe su poleni trave, korova i drveća. Mogu biti udruženi i drugi alergeni kao što su kućna prašina i grinje. Vetar i magla su posebno opterećujući spoljni faktori u provociranju astma tegoba ili napada.
U proleću pod uticajem sunca i toplote, počinje cvetanje i stvaranje polena raznih trava i drveća. Pa kako je danas sve to malo pripomoguto i sve nezdravijom okolinom i ishranom, t.j načinom života, eto nam belaja, tj problema.
Veoma je interesantno da su još lekari antičkog doba, počevši od Kine, Mesopotamije, starog Egipta, antičke Grče i Rima znali da spoljni uticaji deluju, kako na pojavu bolesti tako i na prognozu. Stari južnoamerički narodi i njihovi lekari, Maje i Asteci su koristili i neke biljke u lečenju bolesti, koje i savremena medicina u farmakoterapijskom obliku koristi.
Elem, da se vratimo i drugom pitanju. Trebali se danas bojati astme? Odgovor je: uglavnom ne treba, s obzirom da je astma, iako raširenija nego ranije, postala blaža i bolje kontrolisana lekovima kako za lečenje tako i za prevenciju astma disajnih tegoba. Kao i u drugim oblastima medicine, ima samo nekoliko uspešnih vrsta lekova. Jedni se primenjuju za lečenje a drugi za prevenciju astme. Mi lekari, koji se bakćemo sa astmom i tim problemima, se trudimo da pre svega obučimo roditelje da prvi primene terapiju kod svog deteta, a što se prevencije i nekih drugih lekova sekundarnog tipa tiče, više volimo da se to prepusti nama profesionalcima.
Rekoh, astme se ne treba plašiti, ali je potrebno sagledati bolest, upoznati dete sa tom bolešću, kako od strane lekara tako i od roditelja. Potrebno je potruditi se, da mali pacijent živi sasvim normalno sa svim svojim pravima ali i obavezama, kako kod kuće, tako i u školi ili u nekom sportskom klubu.
dr Goran Pavlović, Vaš pedijatar
