Tokom dana, srce napravi oko 100.000 otkucaja što znači da tokom prosečnog trajanja ljudskog života, srce napravi oko 3 milijarde otkucaja. Koji su faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova?
MASNOĆE U KRVI
Najvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi ( holesterol i slobodne masne kiseline). Kada se koncentracija holesterola poveća samo za 1%, udvostručuje se opasnost za pojavu srčanog infarkta.
POVIŠEN KRVNI PRITISAK
Visok pritisak je pritisak iznad 140/90 mmHg. Kod ovih osoba rizik za nastanak koronarne bolesti srca je 5 puta veći.
PREKOMERNA TELESNA TEŽINA
Ako je telesna težina umereno povećana u odnosu na idealnu rizik za oboljevanje je 10% povećan. Kod osoba koje imaju 20% veću težinu od idealne rizik za nastanak koronarne bolesti je veći za 50%.
NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST
Dva puta je veći rizik za pojavu koronarne bolesti kod osoba koje se nemaju kontinuiranu, preporučenu fizičku aktivnost.
ŠEĆERNA BOLEST
Dijabetes šteti srcu na nekoliko osnovnih načina. Šećerna bolest izaziva hroničnu upalu (aktiviranje imunološkog sistema) i konstantno visok nivo šećera u krvi. Oba stanja povređuju zidove arterija, čineći ih sklonim razvoju ateroskleroze. Blokirana koronarna arterija može usporiti ili zaustaviti snabdevanje srčanog mišića krvlju koja donosi kiseonik i hranjive materije.
PUŠENJE
Rizik za iznenadnu srčanu smrt je tri puta veći kod pušača u odnosu na nepušače. Pušenje je jedan od veoma važnih faktora koji dovodi do problema sa svim organima. Kada pušač prestane da konzumira cigarete, posle godinu dana mu se značajno smanjuje rizik za obolevanje od srčanih bolesti i približava se nepušačima.
STAROST
Starenje je prirodan proces koji nužno menja stanje organizma te samim tim nosi i veće rizike za bolesti srca i krvnih sudova.
POL
Muškarci imaju veću predispoziciju za pojavu srčanih bolesti, a kod žena se sa pojavom menopauze taj rizik povećava.
NASLEDNI FAKTOR
Rizik je značajno veći ukoliko je neko od najbližih rođaka (roditelji, braća, sestre) imao infarkt ili anginu pektoris.
Bolesnik sam može u velikoj meri sebi da pomogne. Veliki značaj ima zdrav i srećan život. Svaki faktor rizika koji uspete da prebrodite je veliki uspeh. Redovna kontrola krvnog pritiska je veoma važna kako bi se povišen krvni pritisak što ranije otkrio već kod mlađih ljudi.
Zdrava ishrana je najvažnija. Neophodno je jesti što više voća i povrća, piti nemasno mleko, jesti hleb od celog zrna (integralni i crni hleb), ribu jesti 2 puta nedeljno, koristiti ulja sa većim procentom nezasićenih masnih kiselina (maslinovo, suncokretovo), jesti ovsene i ječmene pahuljice svakog dana, orahe, lešnike, bademe minimum 4 puta nedeljno. Slatkiše i šećer izbaciti iz upotrebe ili ih jesti u malim količinama. Takođe je važno smanjiti unos nezdravih masti i soli. S vremena na vreme možete da popijete opiti jednu čašu vina uz ručak ili večeru.
Nema velikog uspeha za smanjenje gojaznosti i rizika za srčana oboljenja ako se ne sprovodi i redovna fizička aktivnost. Ako do sada niste bili aktivni, krenite u šetnju, po nekoliko minuta svakog dana, pa vremenom povećavajte obim aktivnosti.
Pravovremene posete lekaru, redovno uzimanje terapije i uvođenje mera koje preporuči kardiolog u mnogome mogu da uspore napredovanje koronarne bolesti. Važno je da verujete svom lekaru i da aktivno sarađujete sa njim u vezi sa promenom životnih navika.
Čuvajte srce!
Vaš kardiolog
