Celijakija ili gluten senzitivna enteropatija je trajna nepodnošljivost glutena, belančevine pšenice, ječma i raži. Bitne su joj karakteristike: trajna (doživotna) nepodnošljivost glutena, različit stepen oštećenja (morfološkog i funkcionalnog) sluznice tankog creva i različit spektar kliničkih simptoma od kojih nisu svi posledica malapsorpcije. Ovo je jedna od najčešćih hroničnih gastroenteroloških bolesti, koja se ispoljava u osoba koje imaju naslednu predispoziciju za ovu bolest. Mnogi oboleli ne znaju da su bolesni, a ako se bolest ne leči mogu nastati ozbiljni zdravstveni problemi.
Celijakija je ranije smatrana relativno retkim poremećajem, međutim, skorašnja istraživanja pokazala su da je učestalost celijakije mnogo veća, oko 1% u opštoj populaciji, odnosno, u Evropi jedna osoba na svakih 130-300 ima celijakiju. Mogućnost da će neko imati gluten senzitivnu enteropatiju značajno raste na 1:10, ukoliko je neko od rođaka prvog reda već imao GSE. Uprkos sve boljem poznavanju bolesti, procena je, da se samo 3% obolelih od celijakije pravilno leči a da na 1 prepoznatog dolazi 7 neprepoznatih bolesnika. Prosečno vreme od nastanka simptoma do postavljenja dijagnoze iznosi 11 godina.
Manifestacije GSE su brojne. Bolest se u bilo kojoj dobi može javiti kao tipična, atipična ili u kombinaciji s pridruženim bolestima i komplikacijama, pa i njihovim međusobnim kombinacijama. Najčešće manifestacije celijačne bolesti su bol i/ili nelagodnost u trbuhu, učestalo crevno pražnjenje, gubitak u telesnoj masi, osteoporozu, anemiju usled nedostatka gvožđa, opštu slabost, iscrpljenost.
Celijakija se može podeliti na dva klinička tipa: simptomatska ili „klasična“ se odnosi na kliničko ispoljavanje bolesti tipičnim simptomima i tipično se javlja u najranijem detinjstvu. Manifestuje se nenapredovanjem ili gubitkom telesne mase, gubitkom apetita, nadutošću trbuha uz pojavu dijareje (proliva) u vidu brojnih, obilnih, masnih, penušavih i zaudarajućih stolica. U kliničkoj slici mogući su i edemi zbog hipoproteinemije, a zbog anemije redovno se javlja bledilo kože i sluznica. Nedostatak vitamina K dovodi do sniženja koncentracije faktora koagulacije s mogućim krvarenjem, a hipokalcemija i hipomagnezemija mogu uzrokovati tetaniju. Oko ¾ novodijagnostikovanih odraslih bolesnika su osobe ženskog pola. Inače, žene pokazuju tendenciju da imaju mnogo „očiglednije“ manifestacije bolesti.
Manifestacije celijakije
Gastrointestinalni simptomi zbog malapsorpcije Simptomi nalik sindromu nervoznih creva (IBS); dijareja; steatoreja; grčevi u trbuhu; pretakanje creva; nadimanje; pojačani gasovi; gubitak telesne mase
Gastrointestinalni simptomi zbog poremećaja motiliteta Gorušica, regurgitacija, povraćanje, otežano gutanje hrane, bol u gornjem delu trbuha, zatvor
Hematološki poremećaji Bilo koja kombinacija nedostatka gvožđa, B12 ili folne kiseline; hiposplenizam
Jetra Poremećaj biohemijskih paramtara: obično AST i ALT
Koža i sluznice Dermatitis herpetiformis; alopecija; aftozne ulceracije usne duplje
Reumatološki poremećaji Artralgije, artritis
Kosti Osteoporoza; osteomalacija; oštećenje zubne gleđi
Ginekološki poremećaji Kasna menarha, rana menopauza, infertilitet, ponavljani pobačaji
Neurološki poremećaji Ataksija; parcijalne konvulzije; migrena; periferna neuropatija
Drugi poremećaji Nizak rast; hronični zamor; depresija;
Atipična forma bolesti u kojoj simptomi od strane organa za varenje mogu biti odsutni ili slabo izraženi a umesto njih vancrevne manifestacije koje uključuju anemiju usled nedostatka gvožđa, osteoporozu, nizak rast, neplodnost, neurološke probleme, mogu biti veoma izražene.Budući da je atipična forma ispoljavanje celijakije u porastu i da praktično predstavlja predominantnu formu, celijakija se može danas smatrati multisistemskom bolešću a ne samo oboljenjem gastrointestinalnog sistema.
Nutritivni deficiti (nedostatak hranljivih i gradivnih materija u organizmu) nastaju kao posledica nedovoljnog unošenja, povećane potrebe za nutrijentima ili zbog malapsorpcije nutrijenata. Obzirom da je ovo poslednje osnovna karakteristika celijakije, nutritivni deficiti su uobičajena pojava kod pacijenata sa celijakijom i prisutni su, kako u manifestnoj formi bolesti, tako i kod pacijenata koji imaju latentnu i „nemu“ („silent“) celijakiju. Stepen nutritivnog deficita zavisi od trajanja bolesti pre postavljanja dijagnoze, stepena oštećenja crevne sluznice i stepena malapsorpcije. Pacijenti sa asimptomatskom ili nemom formom bolesti nemaju klasične ni atipične simptome ali imaju atrofiju (gubitak,oštećenje, smanjenje) crevnih resica koja se otkriva tokom endoskopije i nalaza biopsije tankog creva a što je urađeno iz drugih razloga ili pak kao rezultat prethodno urađenog serološkog screening-a (ispitivanje osoba sa nespecifičnim simptomima u cilju otkrivanja bolesti ).
Osobu sa sumnjom na celijakiju lekar treba da uputi, zavisno od starosne dobi, pedijatru ili internisti gastroenterologu, koji će učiniti testiranje krvi i u slučaju pozitivnih nalaza, biopsiju sluznice tankog creva. Testiranjem krvi s velikom sigurnošću može se postaviti dijagnoza kod osoba kod kojih postoji opravdana sumnja na celijakiju. Međutim, negativni test antitela ne isključuje celijakiju s potpunom sigurnošću!
Kako se leči celijakija ?
Budući da je celijakija doživotni poremećaj koji se javlja samo u prisustvu glutena u hrani, najefikasnija terapija celijakije je striktna, doživotna dijeta bez glutena uz nadzor lekara. Bezglutenska dijeta podrazumeva potpuno isključenje iz ishrane svih proizvoda koji sadrže gluten. Kada se postavi dijagnoza celijakije, pacijenta treba uputiti na konsultaciju sa specijalistom za ishranu koji će pomoći, korak po korak, da se naprave neophodne izmene u dotadašnjoj ishrani.
Jednom kada se započne dijeta bez glutena, oboleli od celijakije će se osećati mnogo bolje veoma brzo, iako neke osobe mogu prolongirano da imaju simptome. Sluznica creva počinje odmah da se oporavlja i mnoge osobe sa celijakijom osečaju poboljšanje unutar nekoliko nedelja od početka dijete. Međutim, nekada može da bude potrebno između šest meseci do dve godine dok se arhitektonika vilusa ne restaurira i apsorpcija materija potpuno ne normalizuje.
Pitanje koje se veoma često postavlja je da li postoji bezbedan prag za konzumiranje glutena koji kod pacijenata sa celijakijom koji ne dovodi do oštećenja sluznice tankog creva. Istraživanja pokazuju da čak 1/48 kriške hleba ima dovoljno glutena da održava autoimuni proces. Neki proizvođači kod nas, a većina proizvođača hrane iz inostranstva ima čitavu paletu „gluten-free“ proizvoda. Sa te strane, udruženje obolelih od celijakije može da pruži značajnu podršku svojim članovima i drugim zainteresovanim informacijom i preporukama u vezi sa ishranom. Pacijentima sa celijakijom treba pružiti podršku i na neki način ih stimulisati da budu što bolje obavešteni o vrsti hrane, receptima, iskustvima drugih, kako bi se njihov život što manje razlikovao od života zdravih i kako bi nastavili da se pridržavaju dijete, a da pri tom ona nije monotona i oskudna.
