Koliki je broj beba sa oštećenjem sluha?
Teška oštećenja sluha sreću se kod 1-3 na 1000 rođenih beba, što čini oštećenje sluha jednim od češćih urođenih defekata.
Zašto testiramo bebe?
Nagluvost i gluvoću je neophodno otkriti što ranije, da bi se adekvatnom i pravovremenom rehabilitacijom omogućio razvoj govora i jezika a samim tim intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj. Nedostatak govora je kasni znak nagluvosti. Bez skrininga sluha prosečno vreme za otkrivanje nagluvosti je 18 meseci, a habilitaciju/rehabilitaciju bi trebalo započeti već od šestog meseca.
Kako i kada radimo skrining sluha?
Skrining sluha je nepohodno uraditi svim bebema što ranije po rođenju. Idealno bi bilo do mesec dana. Skrining na oštećenja sluha je obavezan, naročito kod beba kod kojih postoji neki od faktora rizika za oštećenje sluha (mali Apgar skor-ocena koju beba dobija na rodjenju, telesna težina na rođenju manja od 1500 gr. podaci da u porodici ima nagluvih ili gluvi, urodjene anomalije, nedostatak kiseonika prilikom porođaja, primanje lekova koji mogu oštetiti sluh-gentamicin, virusne intrauterine infekcije u prvom tromesečju, mehanička ventilacija 5 dana i duže).
Ispitivanje traje samo nekoliko sekundi i izvodi se dok beba spava. Kroz malu mekanu slušalicu koja se postavlja u bebino uvo (spoljašnji slušni hodnik), pušta se tihi ton, na koji se dobija odgovor koji se automatski registruje u vidu otoakustičkih emisija. Ukoliko je beba prošla test ranog otkrivanja oštećenja sluha to znači da je njen sluh uredan. Kod beba koje ne prođu test potrebno je ponoviti skrining za par nedelja. Ukoliko ni tada nalaz ne bude uredan, radi se nešto kasnije, posle trećeg meseca detaljnije audiološko ispitatvanje, da se potvrdi ili isključi sumnja na oštećenje.
Rastemo zdravo!
Vaš pedijatar
