Elektrokardiogram (EKG)

Elektrokardiogram (EKG) predstavlja grafički prikaz električne aktivnosti miokarda, koji nastaje zbog električnih zbivanja na površini ćelija miokarda srca. Naš EKG aparat sadrži 12 odvoda, ima tri unipolarna odvoda koja su vezana za desnu ruku (aVR), levu ruku (aVL) i levu nogu (aVF). Na prekordijum se postavlja 6 elektroda. Pri čitanju EKGa određuje se frekvencija srca, ritam, osovina, postojanje oštećenja komora kao što su hipertrofija ili infarkt miokarda. EKG se standardno nalazi u sklopu kardiološkog pregleda, a primenjuje se kod sumnje na srčana oboljenja, kao i kod bolesti pluća (emfizem, poremećaja u nivou kalijuma i kalcijuma), korišćenja nekih lekova. EKGom se može zabeležiti frekvenca rada srca – da li srce radi normalnom brzinom, da li radi ubrzano (tahikardija) ili radi usporeno (bradikardija), da li se javljaju preskoci u radu srca (ekstrasistole), da li postoji blok u sprovodjenju srčanog impulsa ( blok leve grane, blok desne grane). EKG pokazuje zadebljanje zida pretkomore i komore ukoliko postoji, infarkt miokarda, ishmiju miokarda. EKG pokazuje poremećaje ravnoteže elektrolita, posebno kalijuma. Ukoliko kardiolog proceni da je trenutno stanje koje je zabeleženo na elektrokardiogramu nedovoljno za postavljanje konačne dijagnoze, a sumnja na poremećaj ritma, pacijentu će predložiti da u toku jednog dana postavi