Febrilne konvulzije (febrilni napadi) se najčešće definišu kao konvulzivni napadi koji se javljaju u toku povišene temparature kod dece od 6 meseci do 5 godina, pri čemu se u dijagnostičkom tretmanu mora jasno isključiti infekcija centralnog nervnog sistema (meningitis,encefalitis) ili postojanje akutnog ili hroničnog neurološkog oboljenja.
Febrilne konvulzije (u narodu poznatije kao fras ili dečiji fras) predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremecaja ranog detinjstva. Zbog dramatične kliničke slike koju mogu dati i relativno velike učestalosti predstavljaju problem koji se mora dobro poznavati, adekvatno dijagnostikovati i na odgovarajući način terapijski zbrinuti. Prvi zapisi o pojavi konvulzija pri povećanoj temperaturi kod odojčeta i malog deteta datiraju još iz perioda od pre 2000 godina
Kod koga se javljaju febrilne konvulzije?
Febrilne konvulzije se javljaju kod 2-4% dece od čega se oko 50% slučajeva javlja između prve i druge godine života. Anamnestički podaci o pojavi febrilnih konvulzija među članovima uže porodice su značajan podatak, jer je primećeno da je učestalost povećana kod dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Etiologija je još uvek nepoznata. Verovatno se radi o sniženom pragu tolerancije na povišenu temperaturu što može biti u korelaciji sa nerazvijenošću termoregulacionog centra, tako da pojava visoke temperature kod takve dece može dovesti do pojave febrilnih konvulzija.
Recidivi febrilnih konvulzija se javljaju kod 30-40% dece.Faktori rizika za pojavu recidiva su febrilne konvulzije u prvoj godini zivota, familijarna pojava febrilnih konvulzija, napadi pri nižoj temperaturi (do 38,5°C), epilepsija kod bliskih rodjaka, kompleksne febrilne konvulzije, i poremećaji u psihomotornom razvoju. Polovina recidiva febrilnih konvulzija se javlja unutar 6 meseci, 75% za godinu dana, a 90% unutar dve godine od prvog napada. Febrilne konvulzije se češće javljaju kod dečaka.
Šta je uzrok febrilnih konvulzija ?
Biološka osnova febrilnih konvulzija još uvek je nepoznata i prepisuje se brojnim činiocima. Najčešće se ispoljavaju pri naglom skoku temperature koja je veća od 38,5°C, tako da često predstavljaju prvi simptom bolesti deteta. Obično roditelji daju podatak da do pojave konvulzija nisu primetili povišenu temperaturu ili da se temperatura teško spušta, čak i uz primenu antipiretika. Među najčešćim uzrocima povišene temperature koji mogu dovesti do pojave febrilnih konvulzija su virusne infekcije gornjih respiratornih puteva, bakterijske infekcije gastointestinalnog trakta (šigeloze), urinarnog trakta, akutno zapaljenje srednjeg uha, vakcinacije. Najviše slučajeva pojave febrilnih konvulzija primećeno je u toku januara, juna, avgusta i novembra meseca.
Kako se ispoljavaju febrilne konvulzije ?
Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Razlikuju se tipične i atipične febrilne konvulzije. Tipične ili proste febrilne konvulzije su generalizovani napadi kod dece uzrasta od 1-5 godina, koji traju kraće od 15 minuta, i ne ponavljaju se unutar 24h. U ovim napadima dete najčešće okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i počne da se trese, najčeće uz plavilo oko usana. U takvim napadima česte su duže pauze disanja koje stvaraju povećanu paniku i uplašenost roditelja.
Atipične ili kompleksne febrilne konvulzije su napadi koji traju duže od 15 minuta i javljaju se više puta u toku dana, često fokalni ili hemigeneralizovani. Posle napada zapažaju se prolazni ili trajni neurološki ispadi (Todova pareza).
Dijagnoza febrilnih konvulzija
Nakon svakog napada obavezno treba konsultovati pedijatra odnosno neuropedijatra radi isključivanja akutne infekcije centralnog nervnog sistema – meningoencefalitisa.
Kod sve dece neophodno je sprovesti kompletan dijagnostički protokol koji se sastoji od detaljne anamneze, neuropedijatrijskog pregleda, laboratorijskih analiza (SE, krvna slika, pregled urina, glikemija, jonogram, transaminaze). Kada postoji sumnja na infekciju CNS-a radi se lumbalna punkcija, posebno ako je dete mlađe od godinu dana, a jasan uzrok febrilnosti nije definisan. EEG snimanje se ne radi rutinski kod dece sa tipičnim febrilnim konvulzijama.
Lečenje napada febrilnih konvulzija
Ohrabrujuća je okolnost da većina napada prolazi spontano nakon nekoliko minuta. Ukoliko napad traje duže, prekida se terapijom diazepamom, čepićima za rektalnu primenu i ovaj lek deluje već u prvih 10 minuta od primene.
Dete koje ima napad febrilnih konvulzija treba položiti na bok ili pažljivo na stomak kako ne bi došlo do zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta, niti je potrebno lupkati dete po licu, što roditelji imaju običaj da rade, jer to neće pomoći. Treba preduzeti sve raspoložive mere za snižavanje temperature – antipireticima, rashladjivanjem deteta stavljanjem obloga i tuširanjem mlakom vodom, tuširanje jer terapija diazepamom ne pomaže za snižavanje temperature. Potrebno je da dete pije dosta tečnosti.
Sprečavanje (profilaksa) ponovnog javljanja febrilnih konvulzija
Akutna profilaksa fenobarbitonom intramuskularno sprovodi se kada dete kod lekara stigne kada je napad već prošao, a njen cilj je da se spreči napad u narednim satima u kojima se može očekivati ponovni porast temperature. Ne sprovodi se kod svakog deteta, lekar pedijatar odredjuje terapiju koju će dete primiti zavisno od stanja i težine kliničke slike.
Hronična kontinuirana profilaksa sprovodi se kod dece sa složenim febrilnim konvulzijama. Svakodnevno se daje fenobarbiton (ili valproat) do četvrte-pete godine života uz periodične neuropedijatrijske kliničke i elektroencefalografske (EEG) preglede.
Prognoza
Prognoza tipičnih febrilnih konvulzija je odlična. Ne postoje dokazi da febrilne konvulzije mogu prouzrokovati oštećenje mozga. Epilepsija se kasnije javlja samo kod veoma malog procenta dece sa atipičnim kompleksnim febrilnim konvulzijama. Posle početnog šoka roditelja da im je dete preživelo dramatičan napad tipa febrilnih konvulzija većina roditelja će po razgovoru sa lekarom i u toku neuropedijatrijskog praćenja videti da se njihovo dete normalno psihomotorno razvija.
