Fibromijalgija je bolest koju nije lako dijagnostikovati jer ne postoji odredjeni test ili nalaz u krvi koji je moze dokazati. U osnovi bolesti je stres, fizička trauma, posebno u predelu kičme, infekcija (posebo hepatitis C), emocionalni stres (akutni ili hronični), endokrine bolesti (hipoparatireoidizam) i autoimune bolesti. Fibromijalgija je zbog toga isključivo klinička dijagnoza, koja se postavlja na osnovu dva kriterijuma: 1.anamneznog podatka od bolesnika o difuznim bolovima u celom telu uz hroničan umor i psihičke tegobe koje traju neprekidno najmanje tri meseca. 2. na osnovu lekarskog nalaza bolne osetljivosti u najmanje 11 od 18 specifičnih tačaka. Ispitivanje se vrši umerenim pritiskom aproksimativno težinom 4kg prstima na specifična mesta na telu koja su karakteristično veoma bolna na dodir. Fibromijalgiju najčešće dijagnostikuju samo iskusni kliničari. Za konačnu dijagnozu potrebno je da se urade i detaljne laboratorijske analize i rentgensko snimanje bolnih delova tela pre svega da bi se isključile bolesti poput reumatoidnog artritisa, muliple skleroze, sistemskog lupusa, bolest perifernih zivaca ili postojanje tumora.
U lečenju je veoma važna edukacija bolesnika, a od lekova jedni su se efikasni pokazali triciklicni preparati(antidepresivi) i fizikalna terapija, koju preporučuju lekar reumatolog i fizijatar po postavljanju dijagnoze a pre svega fizička aktivnost.
