Dijafragma pretstavlja mišićno-vezivnu pregradu koja razdvaja grudnu od trbušne duplje i organe koji se nalaze u njima. Na dijafragmi se nalazi nekoliko otvora a kroz jedan od njih prolazi jednjak kroz koji hrana prelazi u zeludac i dalje u creva. Hijatus hernija (zeludacna kila) predstavlja prolaz jednog dela želuca iz trbušne u grudnu duplju kroz otvor na dijafragmi, kroz koji normalno prolazi samo jednjak.
Uzrok nastanka
Razlozi zbog kojih dolazi do slabljenja mišićno-vezivne potkedijafragme i proširenja prirodnih otvora jos uvek nisu dovoljno poznati. Bez obzira na razlog, u osnovi se radi opopuštanju tonusa muskulature dijafragme, smanjenja elastičnosti vezivnog tkiva, koji su urodjeni ili se javljaju sa starenjem, a najčešće su posledica naglog ili pak dugotrajnog povišenja pritiska unutar trbušne duplje (udarci u trbuh, nepravilno disanje prilikom fizičkog opterećenja, dugotrajna opstipacija, itd.). Smatra se da svaka treća osoba sa navršenih 50 godina života ima tzv. želudačnu kilu, i to najčešće bez simptoma.
Postoji nekoliko tipova hijatusne hernije: Hernija kratkog jednjaka koja se javlja zbog toga sto je jednjak urodjeno kraci i povlači zeludac u grudnu duplju. Najcesca hernija je klizajuca, kod koje se spoj jednjaka i zeluca pomera „kliza“ iznad i ispod dijafragme, a simptomi nastaju kada se spoj, zajedno sa delom želuca nalazi iznad dijafragme. Nekada se pored zeluca u grudnoj duplji mogu naci i delovi creva i slezina. Takodje postoje i kombincije svih ovih zeludacnih kila.
Klinička slika
Osobe koje imaju hiatusnu herniju najčešće nemaju tegobe. Na postojanje želudačne kile može se posumnjati ukoliko se jave simptomi refluksne bolesti, odnosno gorušica i vraćanjenje hrane, zatim osećaj pritiska pod grudnom kosti nakon obroka i u ležećem položaju, nekada osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca, takodje nakon obroka ili u ležećem položaju. Može se javiti bol u gornjme delu trbuha, koji se širi u ledja, ramena i prema vratu i može potsećati na bol u akutnom koronarnom sindromu, što često u strahu dovodi bolesnika najpre kod kardiologa.
Nekada se mogu javiti i tegobe sa disanjem kao što su osećaj nedostatka vazduha, kratkog daha ili gušenja. Iako su simptomi krajnje nespecifični, neki od njih mogu ukazati da se radi o hijatusnoj herniji kao što su javljanje tegoba nakon obroka i njihovo pogoršanje pri ležanju ili zauzimanju presavijenog polozaja gornjeg dela tela kao na primer pri sedenju ili pertlanju cipela.
Komplikacije hijatus hernije
Hijatusna pospešuje nastanak reflusne bolesti jednjaka (vracanje hrane i zeludacnog soka koji nagriza zavrsni deo jednjaka), moze uzrokovati nastanak iulceracija, u delu želuca koji prolazi kroz hijatus, što akutno može dovesti do povraćanja krvi a dugotrajno do značajne anemije.
Dijagnoza
Dijagnoza hiatusne hernije postavlja se na osnovu dobro uzete anamneze nastanka i razvoja simtpoma, njihove povezanosti sa obrocima i promenom položaja tela. Klinički pregled je od male koristi u postavljanju dijagnoze hiatusne hernije ali je značajan zbog izključenja drugih bolesti koji se mogu manifestovati na sličan način. Najcesce je potrebno uraditi endoskopsko ispitivanje- gastroskopiju, koja omogućava kompletan pregled jednjaka i želuca. Nekada, a naročito ako se planira operativno lečenje potrebno je uraditi i kontrasno rengensko snimanje sa koriscenjem Barijuma, kada je moguće učiniti i procenu veličine i odrediti tip hijatusne hernije..
Šta sve mozete sami da uradite
Najčešći savet koji možemo dati pacijentu je da uzima manje i češće obroke, izbegava uzimanje hrane unutar 4 sata pre odlaska u krevet, da prošeta nakon obroka, podigne uzglavlje na kome spava, ne nosi tesnu odeću i izbegava saginjenje gornjeg dela tela put napred. Za gojazne osobe, neophodna je redukcija telesne mase.
Lečenje
Ukoliko promena životnih navika ne dovede do smanjenja tegoba u terapiju treba uključiti i lekove koje će prepisati lekar specijalista, gastroenterolog, nakon razgovora i pregleda. Najčešće se upotrebljavaju lekovi koji smanjuju sekreciju želudačne kiseline ali je nekada, istinaretko, potrebna i hiruska intervencija. Hirurško lečenje se primenjuje kod velikih hijatus hernija ili onih koje su fiksirane u grudnu duplju, kod krvarenja koja dovode do teških anemija.
