Kada doktor leči decu i deca doktora 🙂
Dobar dan narode! Umalo da kažem Narode moj, kao kralj Ibi. No nemojte se plašiti, nisam kralj Ibi, niti ću, iskreno se nadam ikada biti.
Ja sam samo Goran Pavlović po zanimanju lekar. Prvo, lekar opšte prakse, što ponosno ističem, a onda i specijalista pedijatrije, tj specijalista za dečije bolesti.
Radi pobližeg upoznavanja, par činjenica da pružim. Radni staž sam proveo u domovima zdravlja Rakovica i Palilula (prve 4 godine), ali sam se davne 1986 godine skrasio u KBC Dr Dragiša Mišović u Bolnici za dečije plućne bolesti i TBC. Skoro deceniju kasnije, negde na početku 1995 g, počinje sa radom, tada privatna ordinacija, danas poliklinika za decu i odrasle Medikom, gde radim od samog početka. Medikom i ja smo tokom proteklih 25 godina rasli i živeli i drago mi je što mogu da kažem da smo zajedno i dan-danas.
Iz rečenog proizilazi da radnog iskustva ima dosta. Kad se kaže radno iskustvo u pedijatriji, onda se misli ne samo na lečenje dečijih bolesti, nego i iskustvo upoznavanja sa stanjima, tegobama, strahovima, dilemama, neizostavno i radostima kako kod dece, tako i kod roditelja.
Moj posao je pre svega da pomognem deci da se izleče i lepo psihofizički razvijaju. Lečeći decu, istovremeno pomažem i roditeljima da sve dečije bolesti lakše prebole. Elem, lečenje dečijih bolesti je specifično zato što lečeći decu, de fakto, lečite i roditelje.
No, pedijatrija ima još jednu specifičnost, bar u mom slučaju. Ne samo što sam lečio i lečim decu, uglavnom od respiratornih i pulmoloških bolesti, već su i deca istovremeno lečila i leče mene. Da, da, leče. Svojim osmesima i iskrenošću, deca mi nisu dozvolila da postanem loš čovek, da budem umoran, da ostarim pre vremena, da se prepustim brigama kojih u životu uvek ima, a na kraju su mi i pomogla da neke životne probleme lakše rešim .
Radost koju nam sopstvena deca pružaju svi znamo, dodao bih samo da je velika radost i raditi sa decom.
Zato ću za kraj/početak iskoristiti priliku da se u ime odraslih zahvalim svoj deci ovog sveta.