Jedva ste čekali da vaše dete stekne prijatelje i da doživi radosti druženja. Sada, dok ga posmatrate kako usamljeno stoji u uglu sobe, izolovano od ostale dece koja se igraju i čavrljaju, zabrinuto se pitate: Zašto moje dete nije isto kao druga deca? Da li će ikada naučiti da se igra i da sa drugima deli svoje igračke? Kako da mu pomognem da stekne prijatelje?
Pokažite razumevanje i budite realni u očekivanjima. Pre svega, sposobnost deteta za druženje umnogome zavisi od uzrasta. Trogodišnjak može da provede i polovinu ukupnog vremena u nemom posmatranju drugih. Umesto da se igra sa drugom decom, vrlo često se igra pored njih. Ako ga i čujete da govori, ovo je češće obraćanje samome sebi, nego drugome. Na ovom uzrastu, dete ne razume potrebe drugih, i obično zna samo za uzimanje, a ne i za davanje. Uz sve to, još uvek mu nije jasno šta je dobro, a šta ne, i uglavnom nije u stanju da se kontroliše. Zbog toga nije retkost da drugome otima igračke, da se gađa, štipa, ili da se neočekivano i naglo, uz potoke suza izoluje, ukoliko mu i najmanja sitnica nije po volji.
Prihvatite da se dečje sposobnosti za druženje razlikuju, bez obzira na uzrast. Neka deca su po prirodi stidljivija ili agresivnija, ili im je potrebno više vremena da prevaziđu povučenost i preteranu vezanost za roditelje. Tokom narednih nekoliko godina, ovo malo nedruštveno biće sigurno će naučiti da deli i sarađuje, a savladaće i veštinu da razmirice rešava rečima, umesto tučom i suzama. U tome će mu vaša pomoć biti dragocena. Pre svega, družite se što više i što nežnije sa svojim detetom, prva društvenost se stiče u odnosu sa roditeljima. Razgovarajte sa detetom o onome što vidite i radite, i pažljivo saslušajte kad god poželi da vam nešto kaže, tako se uči konverzacija. Biranom rečima podstičite njegovo samopoštovanje i ne etiketirajte ga nazivima „nedruštven“ i „stidljiv.“ Redovno stvarajte prilike za susrete sa vršnjacima i unapred pripremite dete za ono što će se tamo događati, to će učiniti da bude sigurnije i spremnije za druženje. Pomozite mu da izabere igračke i igre koje podstiču saradnju ( lego i druge kocke, umesto plišane životinje sa kojom može da se igra samo jedno dete ). Dozvolite mu da najdraže igračke skloni i da ih ne iznosi pred drugove. Pokušajte da ponudite izbor u kojem će se osećati važnim („Koju ćeš igračku prvo pokazati Goranu: kamion ili avion?“). Ne zaboravite da pohvalite i najmanji gest koji ima veze sa saradnjom i deljenjem. Posmatrajte da li se bolje snalazi u društvu sa jednim detetom, i da li više voli da poziva drugare svojoj kući nego da odlazi kod njih. Nikada ga ne primoravajte da se igra sa nekim detetom ako to ne želi.
Dajte detetu vremena i pomozite mu da razvije svoja drugarstva, ali dopustite da se poznanstva razvijaju brzinom i na način koji njemu odgovara. Ako mu date dovoljno vremena i prostora, dete će vremenom shvatiti da je druženje sa decom u stvari zabavno. Ukoliko se vaši pokušaji pokažu uzaludnim, javite se psihologu koji će vam pomoći da razumete i otklonite razloge nedruštvenosti svog deteta.
