Stiže nam još jedna Nova godina. Svaka Nova godina je drugačija nego predhodna, i obljektivno i subljektivno. Subljektivno jer čovek, neminovno stari. Obljektivno, jer se okruženje i civilizacija neminovno menjaju. Kad sam ja bio mali, Nova godina je, za mene bila posebna čarolija. Tada nisam znao za reč RESETOVANJE, ali je to i tada imalo isto značenje kao i danas. Nešto novo će se desiti . Možda ipak vidim Deda Mraza ovog puta.
Kada sam porastao i ozrelio, dobio sam dvoje slatke dečice, koji su sada porasli i povremeno i nisu tako slatki kao kad su bili mali. U ludoj ljubavi prema njima, rešio sam čvrsto da ako ja nisam imao prilike da vidim Deda Mraza u svojoj kući, oni moraju da imaju tu priliku. Prvi put, kad mi je prvorođeno dete imalo samo 3,5 meseca, ja sam bio Deda Mraz. No, svojom pojavom sam podelio više radosti svojim kumčićima i bratanici, kao i beogradskim vozačima te novogodišnje noći, nego je to moje malo glupanče išta shvatila. Kada je stasalo i drugo dete za Deda Mraza, a prvo značajno poraslo, angažovao sam „ pravog „ Deda Mraza. Uspeh je bio veličanstven. Smeha je bilo na sve strane. Radost neopisiva! Dileme o Deda Mrazu, imali ga ili nema, su se izgubile. I tako, iako moja deca više ne slave Nove godine sa svojim roditeljima, ja i dalje, već 35 g. Novu godinu slavim u svojoj kući sa jelkom u jednom uglu i gomilom poklona koju je ostavi Deda Mraz za svakog od nas. I svake Nove godine je atmosfera nekako drugačija nego drugih dana u godini. Radosti i smeha je nekako više.
Elem, pošto sam u godinama, kada mogu samo da dajem savete, to ću i činiti. Svim roditeljima savetujem da budu za Novu godinu sa svojom decom. Okruženje u kojem živimo preko godine, otuđenost koju proživljvaju i odrasli na poslu i deca u školi, otuđenost koja je posledica i moderne tehnologije, mobilnih telefona i društvenih mreža pre svega, je dovela do slabljenja porodične komunikacije . S toga Nova godina je prilika da se to bar za kratko popravi a da, ako Bog da, i održi intenzivnije porodično druženje. Dečiji smeh je nešto neopisivo lepo i korisno. Krasota dečijeg smeha ulepšava čovekovu a posebno roditeljsku dušu. Oplemenjuje je i obogaćuje. Čini da problemi postaju manje značajni i lakše rešivi. Stresovi gube snagu. Jednom rečiju dečiji smeh je lekovit za okolinu. Ali ne samo za okolinu. Već i za samu decu, koja se ipak najlepše osmehuju i raduju u okruženje svoje prododice, pre svega mame i tate.
Sa medicinske tačke gladišta, dokazano je da smeh i osmeh, tj vedrina u celini podiže imunitet. Deca su zdravija, a odrasli manje podložna svakodnevnim posledicama stresa. Takođe, dokazano je da osmeh i smeh povećavaju koncentraciju endorfina, hormona sreće i radosti, a smanjuju koncentraciju kortizola – hormona stresa. Osmeh i smeh pojačavaju cirkulaciju krvi i u celini priliv kiseonika tkivima koji je gorivo potrebno za sve naše fizičke i duhovne aktivnosti.
No, manimo se medicinskih i empirijskih dokaza, iracionalna duhovna blagodet koju od dece i njihovih osmeha i smeha imamo je nemerljiva. Zato, dragi roditelji, smejte se sa svojom decom iz sve snage.
Na kraju ovog teksata bih samo citirao jednog od najvećih svetskih pisaca i poštovalaca dece, velikog Fiodora Dostojevskog , a zatim i, za mene, najvećeg srpskog filozofa a takođe i velikog poštovaoca dece, Duška Radovića.
„Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i
žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja
srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredidete… „ – F. Dostojevski„Ako rešite sve probleme vaše dece, ona neće imati drugih problema sem vas“- Duško Radović
dr Goran Pavlović, Vaš pedijatar
