Sezonska kijavica- (Rhinitis allergica pollinosa) se javlja u određeno doba godine, u vreme cvata drveća, trave i korova. Alergen je polen koji se nalazi u vazduhu, svuda i na svakom mestu i izaziva stalnu kijavicu.
Nesezonska kijavica (Rhinitis allergica aperiodica) se javlja tokom čitave godine, češće zimi, a izazivaju je kućni alergeni: prašina, grinje, životinska dlaka, osušeni ekskreti, perje,buđ.
Kada je u pitanju profesionalna kijavica, senzibilizacija se javlja na radnom mestu. Najčešće pacijent ukazuje na alergen, a simptomi se ponavljaju aperiodično. Simptomi izostaju promenom radnog mesta ili odlaskom na godišnji odmor.
Inhalatorni alergeni su poleni drveća (februar-maj), trava (april-oktobar) i korova(jun-oktobar), kućna i posteljna prašina, grinje, perje, životinjska dlaka, osušeni ekskreti, buđ.
Klinička slika: kijanje u salvama, svrab nosa, curenje iz nosa, zapušenost nosa. Prateći simptomi: svrab, crvenilo, suženje i peckanje očiju, bol i osećaj pritiska u sinusima, gubitak mirisa, glavobolja, bol i zapušenost u ušima, svrab, promuklost, suvi kašalj, osećaj grebanja u grlu, poremećaj sna, smanjena koncentracija na poslu i u školi.
Prilikom alergijske reakcije, iziritirana sluzokoža nosa je pogodna za razvoj bakterija i virusa, te se neretko javljaju komplikacije u vidu infekcija koje izazivaju ovi mikroorganizmi.
Veliki broj pacijenata ima alergijski rhinitis i astmu. Pravilna i efikasna terapija rinitisa značajno smanjuje rizik od pojave astme.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, rezultata laboratorijskih analiza (povećan broj eozinofila u krvi i brisu nosa, ukupni IgE, specifični IgE), kožnog Prick testa , ukoliko je potrebno i specifičnih rino provokativnih testova kao i Rtg sinusa.
Sa terapijom treba započeti bar dve nedelje pre cvata kako bi se sprečio nastanak alergijske kijavice.
Terapija, pre svega podrazumeva primenu antihistaminika, nazalnih kortikosteroida, nazalnih dekongetiva i inhalacione terapije. Specifična imunoterapija sa malim dozama alergena sublingvalno i kutano kod koje se sukcesivno povećavaju doze alergena u određenim vremenskim razmacima, daje najbolje rezultate.
Ukoliko se radi o alergiji na polen, najveća koncetracija alergena je u jutarnjim časovima, pa je poželjno izbegavati boravak napolju ukoliko je moguće. Takođe, prostorija u kojoj se spava mora biti u to vreme zatvorena. Kada se dolazi spolja treba se presvući, istresti odeću, istuširati i oprati kosu. Kada su u pitanju alergeni zatvorenog prostora, neophodno je redovno provetravanje, usisavanje i brisanje prašine.
Prim. Dr B.Leštanin, spec ORL, audiolog
){kind=link}