Još pre više hiljada godina Hipokrat je pisao o uticaju vode i vazduha na zdravlje čoveka.
Savremena medicina je definisala meteoropatiju kao skup zdravstvenih simptoma koji nastaju kada dođe do promene jednog ili više meteoroloških faktora.
Pod meteorološkim faktorima se podrazumevaju: temperatura i vlažnost vazduha, brzina i pravac vetra, atmosferski pritisak. Ljudski organizam kao deo prirode prati spoljašnje uticaje i reaguje na njih, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.
Hronični pacijenti doživljavaju pogoršanje osnovne bolesti u toku promene vremenskih uslova, dok se kod meteoropata simptomi javljaju samo prilikom promene vremena.
Simptomi meteoropatije obično se javljaju 1-2 dana pre promene vremena, traju isto toliko i prolaze kada se organizam adaptira na nove vremenske uslove.
Najčešći simptomi su: umor, nagla promena raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost, nesanica, glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe , bolovi u mišićima. Kod srčanih bolesnika može doći do pogoršanja stanja i pojave oscilacija krvnog pritiska i pulsa. Mogu se pojačati simptomi gastritisa i bolovi u stomaku kod obolelih od čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astmatičnih napada …
Savremeno doba i boravak u zatvorenim, klimatizovanim prostorijama, smanjuje sposobnost organizma da se prilagodi novim vremenskim uslovima.
Humana biometeorologija se bavi izučavanjem uticaja vremena i klime na život i zdravlje čoveka. Hidrometeorološki zavod svakodnevno izveštava o biometeorološkim prilikama, pa prema njima možemo planirati svoje aktivnosti.
Za bolje podnošenje promene vremenskih uslova, preporuka je što više vremena provoditi napolju u prirodi. Šetati, trčati, voziti bicikl, rolere… Baviti se sportom napolju, kada god je to moguće. Zavolite zimu i vlažno vreme! Tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom može pomoći, naročito kod osoba koje imaju probleme sa krvnim pritiskom. Kod nižeg krvnog pritiska preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, prvenstveno vode, kao i mlakih nezaslađenih čajeva ili razblaženih prirodnih sokova. Dok kod povišenog pritiska ili pojave lupanja i preskakanja srca se savetuje izbacivanje iz ishrane namirnica bogatih masnoćama, kofeina i cigareta.
Stres pojačava apatiju, iscrpljenost, zbog čega se treba što više odmarati i izbegavati napor. Neophodno je uzimati što više svežeg voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina. U slučaju poremećaja sna, poslednji obrok treba da bude minimum 3h pred odlazak na spavanje, i ne sme da bude obilan. Ishranu obogatiti žitaricama i ribom.
Mateoropatija je povezana sa osećajem komfora. Kada naučite da prepoznate prve simptome pred promenu vremena, lakše će te se pripremiti za promenu, znaćete šta da uradite i bolje će te podneti.
Naučite da volite sve vremenske prilike i uživajte!
dr Aleksandra Petrović, Vaš internista
