Od trenutka kada padne prvi sneg pa do pocetka proleća, sve zdravstvene ustanove imaju pune ruke posla sa prelomima i uganućima. Iako se može povrediti svako, iskustvo pokazuje da su povredama najpodložnija deca- prilikom sankanja, skijanja i igranja na snegu jer provode najviše vremena na otvorenom, ali i stari, koji su uplaseni, pa nesigurno hodaju,a i njihove kosti su zbog godina već sklonije prelomima jer su u manjoj ili većoj meri zahvaćene osteoporozom.
Deca najčešće polome duge kosti – podlakticu, butnu kost ili nadlakticu, a kod starih to je najčešće vrat butne kosti i kičma, prelom obe kosti potkolenice kao i udruženost sa uganućem skočnog zgloba.
Prelom kosti
Prelom ili frakura je povreda pri kojoj dolazi do prekida kontinuiteta kosti. Najčešće nastaje delovanjem spoljne sile, padom ili udarcem. Prema odnosu preloma i mekog tkiva prelom može biti otvoren i zatvoren. Otvoren prelom je povreda kod koje postoji prekid u kontinuitetu kože iznad kosti zbog pomeranja delova kosti. Zatvoreni prelom je prelom kod kojeg je očuvan kontinuitet kože.
Na prelom treba posumnjati nakon traume kada je neki deo tela bolan, nepokretan, otečen. Kod malog deteta treba posumnjati na slomljenu kost kad dete povredjeni deo tela ne koristi nakon pada ili ako jako i dugo plače kad se dodirne povredjeni deo. Teško je razlikovati iščašenje od preloma kosti na prvi pogled, međutim oba su stanja hitni slučajevi i tako ih treba i tretirati.
Posmatranjem se utvrđuju spoljašnje promene, pregledom se utvrđuje bolnost i pokretljivost. Treba izmeriti oba oba ekstremiteta da bi se utvrdilo eventualno skraćenja kostiju. Rentgenski snimak je glavna dijagnostička pomoć. Omogućuje sigurnu dijagnozu i temelj je za planiranje lečenja. Potrebno je snimiti kost u najmanje dve projekcije. Neophodan je celokupan pregled lekara da se utvrdi da li postoji oštećenje još nekog organa.
Šta ne sme da se radi pri sumnji na prelom kosti?
– NE pomerati bolesnika dok se potpuno ne učvrsti i imobiliše povredjeni deo tela pomoćnim metodama imobilizacije (daščice,presavijene novine…)
– NE pomerati bolesnika sa slomljenim kukom, karlicom ili natkolenicom ako nije neophodno. Ako ga treba pomeriti, najbolje je vući ga za odeću gornjeg dela tela, a nikako ne dizati povredjenog
– NE pomerati bolesnika kod kojeg se sumnja na povredu kičme sve dok ne stigne medicinski obučeno osoblje, ne pokušavati ni u kom slučaju nameštanje kičme
– NE pokušavati da se ispravi slomljena kost ili zglob ili da se promeni njihov položaj osim ako cirkulacija izgleda ugrožena
– NE testirati funkciju povredjenih delova tela
– NE davati povredjenom ništa da jede i pije
– NE dirati ranu koja se pojavila usled otvorenog preloma kosti, ranu, samo je prekriti sterilnom gazom
Prva pomoć kod preloma
Proverite povredjenom disajne puteve i cirkulaciju. Ako je potrebno, treba započeti veštačko disanje, masažu srca ili zaustavljanje krvarenja. Treba pozvati hitnu pomoć ili povredjenog odvesti u zdravstvenu ustanovu ako može da hoda, (ako je prelom ruke, ako se povredjeni dobro oseća)
Učvrstite deo tela u položaju u kojem se nalazi. Za imobilizaciju se mogu koristiti savijene novine, daščiće, trougao iz automobila. Svaki tvrdi predmet je potrebno omotati najpre zavojem, vatom ili komadom odeće kako ne bi nastale dodatne povrede. Pre postavljanja imobilizacije ne skida se odeća i obuća da ne dodje do nepotrebnih bolova. Potrebno je imobilizovati dva susedna zgloba. Može da se stavi led da se smanji bol i otok. Nakon imobilizacije potrebno je proveriti cirkulaciju. Pritisne se koža na delu tela ispod imobilizacije. Ona prvo pobledi, a nakon dve sekunde se boja mora vratiti. U slučaju da se boja ne vrati, ako je koža hladna i plava, ako se pojavljuje trnjenje ili bockanje ili nema pulsa na arterijama, znači da ste previše stegli, pa treba popustiti stisak. Ako se sumnja na povredu glave, vrata ili kičme povredjeni se ne sme pomerati.
Lečenje preloma
Nakon što je bolesnik stigao u zdravstvenu ustanovu, potrebno je isključiti povrede koje ugrožavaju život. Ako je potreban hirurški zahvat za lečenje preloma, obavlja se nakon što se bolesnikovo stanje stabilizuje. Otvoreni prelomi mogu biti inficirani pa je potrebno obraditi ranu. Pre pokušaja nameštanja kostiju u prvobitni položaj treba napraviti rentgenski snimak u najmanje dve projekcije. Nakon nameštanja kostiju, sledećih dva-tri dana treba pažljivo posmatrati bolesnika i zabeležiti svaki ispad osećaja ili cirkulacije. Ako se nakon postavljanja gipsa javi bol ili smetnje cirkulacije, potrebno je vratiti se u zdravstvenu ustanovu gde se gips iseče i stavlja ponovo. Nekad je potrebna i operacija. Nakon skidanja gipsa i hirurškog zahvata potrebno je sprovesti fizikalnu terapiju.
Iščašenje zgloba
Od povreda, dešavaju se još i luksacije i subluksacije.
Iščašenje, luksacija je gubitak međusobnog kontakta između dva zglobna tela. Ako se zglobna tela delimično dodiruju, stanje se naziva subluksacija. Kad se dogodi iščašenje, jedna od kostiju koje čine zglob bude izbačena iz svog prirodnog i normalnog položaja u zglobu usled jakog istezanja i kidanja ligamenata. Mišići i tetive koje okružuju zglob obično se istegnu prilikom iščašenja. Javljaju se otok i bol, često deformacija zgloba. Aktivni pokreti nisu mogući dok su pasivni bolni i ograničeni.
Sumnja na iščašenje postavlja se nakon razgovora s bolesnikom o nastanku poremećaja i simptomima. Sumnja se potvrđuje pregledom i rendgenskom snimkom zgloba. Kod dece uvek treba snimiti isti zglob druge strane.
Prva pomoć kod iščašenja zgloba
Odmah posle iščašenja potrebno je staviti led na zglob kako bi se smanjili bol i otok. Zglob treba da se učvrsti, transportom imobilizacijom i bolesnika hitno prevesti u najbližu zdravstvenu ustanovu. Nestručne osobe ne smeju da pokušavaju da nameste zglob.
Lečenje iščašenja zgloba
Repozicija, nameštanje zgloba se radi što je pre moguće, a potom se radi kontrolni rentgenski snimak da bi se potvrdila uspešnost nameštanja.
Zglob se u fiziološkom položaju učvrsti gipsom koji se skida posle 1-2 nedelje u zavisnosti od stanja, Posle skidanja gipsa uvek treba sprovesti fizikalnu terapiju da bi se ojačali mišići i smanjila mogućnost za ponovna iščašenja. Proces zarastanja ligamenata traje još dugo nakon što se povuku simptomi iščašenja.
Kontuzija mozga
Tvrde kosti lobanje štite mozak. Usprkos ovoj prirodnoj zaštiti mozak se može povrediti . Mozak može biti oštećen čak i ako kost nije probijena. Mnoge povrede nastaju zbog iznenadnog udara, ubrzanja koje sledi nakon odbacivanja, posle snažnog udara u glavu; ili kad glava udari u nepokretni objekat. Povrede mozga,kao i frakture lobanje česte su u zimskim mesecima, na snegu i ledu, pri padovima
Svi oblici povrede mozga mogu biti uzrokovani mehaničkom traumom. Kod dece su često posledica pada pri klizanju i udaranju glavom o zemlju.Simptomi zavise od težine i tipa povrede. Udarac glavom o zemlju može uzrokovati glavobolju, kratkotrajnu zbunjenost ili gubitak svesti, zamućen vid, mučninu i povracanje, ali i mnogo ozbiljnije tegobe. Bez obzira na jačinu i intenzitet tegoba koje postoje, potrebno je hitno obratiti se lekaru. Ako se povredjeni mora transportovati najbolje je to uraditi sa što manje pomeranja.Posle pregleda lekara i snimanja glave ukoliko postoji potreba, bolesnici sa manjim povredama upućuju se na kućno lečenje – odmor, ležanje u zamračenoj prostoriji i uzimanje dosta tečnosti, dok se osobe sa težim povredama uvek primaju u bolnicu. Bilo kako bilo, sve ove povrede koje se svakodnevno dešavaju na snegu i ledu nisu ni malo bezopasne, naivne niti prolaze same od sebe. Uz adekvatnu obuću u zimskim mesecima neophodan je i veliki oprez kako bi se ovi problemi izbegli.
